Amandmani na crnogorske zakone o kockanju kojima bi se zabranila upotreba elektronskih metoda plaćanja doveli su do zabrinutosti u industriji igara na sreću u zemlji. Podsetimo se, online kockanje u Crnoj Gori legalizovano je 2011 godine.
Jovana Klisić, predstavnica Montenegro Beta izjavila je da je industrija „na raskrsnici“.
Naime, Izmenom člana 68f crnogorskog Zakona o kockanju biće onemogućeni različiti načini elektronskog plaćanja, kao što su elektronsko bankarstvo i mobilna plaćanja, kada je u pitanju uplata na online račune za klađenje i kockanje.
To znači da igrači u Crnoj Gori sada imaju dve opcije ako žele da se klade online. Mogu da odu u kladionicu i uplate novac koji se zatim prenosi na njihove online račune u toj kladionici, a postoji mogućnost i da uplate izvrše karticom, ali samo na terminalu u kladionici. Ukoliko vas zanima koje su to legalne online kladionice u Crnoj Gori, obradili smo i tu temu.
Pomenute odredbe su izazvale pometnje u crnogorskoj industriji igara na sreću, a kompanije iz te industrije su zabrinute zbog uticaja ovih promena na rezultate njihovog poslovanja. Za samo pet dana, peticija kojom se pozivaju igrači da se zaustavi ova promena dobila je čak 25.000 potpisa, što je oko 8% ukupnog biračkog tela u Crnoj Gori.
Predstavnica crnogorskog trgovinskog udruženja Montenegro Bet, Jovana Klisić, izrazila je nezadovoljstvo i kritikovala je potencijalni uticaj na sigurnost posla zaposlenih u sektoru kockanja, navodeći da je kockarska industrija u zemlji „na raskrsnici“.
„S obzirom da sektor direktno i indirektno zapošljava skoro 2% radne snage u zemlji u okruženju sa stopom nezaposlenosti od 15%, svaki negativan uticaj na ovu industriju može imati veoma štetne i dalekosežne posledice“, kaže Klisić.
„Uklanjanje elektronskog bankarstva i trafika za depozite, uprkos njihovoj usklađenosti i transparentnosti, ne samo da utiče na operativnu efikasnost već i ugrožava radna mesta, odražavajući štetne efekte na širu ekonomiju Crne Gore.”
Kritičari ukazuju na kontradikcije sa zakonom Evropske Uniije
Veliki deo negativnih reakcija na amandmane dolazi od stava opozicije. Njihov glavni argument je da su u suprotnosti sa pravom Evropske unije (EU). Crna Gora trenutno nije u EU, ali su nedavne ankete su pokazale da je stanovništvo uglavnom pro-EU. Zemlja je jedan od kandidata za prijem u EU u narednim godinama.
Jovana Klisić je iznela pet ključnih zakonskih odredbi Evropske Unije sa kojima su izmene u suprotnosti. Ovo uključuje član 72. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Crne Gore i EU. Ovo nalaže da se zemlje koje žele pridružiti Evropskoj Uniji usklade sa njom u određenim aspektima.
Promena je takođe u suprotnosti sa Direktivom o platnim uslugama, smatra Klisić. Direktiva ima za cilj formiranje integrisanog tržišta za elektronska plaćanja. Odredbe su dodatno u suprotnosti sa Direktivom EU 4 i 5AML, gde su gotovinske transakcije kategorisane kao visoko rizične.
Klisić kaže da se izmena zakona „neadekvatno rešava” pretnji od pranja novca. To je zato što se manje gotovinske transakcije i dalje mogu koristiti u svrhe pranja novca.
Nove odredbe Crne Gore su u suprotnosti i sa uvođenjem e-ID-a u Evropskoj Uniji
Evropski parlament je odobrio uvođenje E-ID. „Evropski digitalni identitet“ ili, e-ID, je standardizovani metod elektronske identifikacije.
Dok se amandmanima u Crnoj Gori nastoji da se zabraniti korišćenje online metoda za uplate na online račune za kockanje i klađenje, Evropska Unija umesto toga želi da uvede standardizovani metod elektronske identifikacije, e-ID.
Taj potez bi obavezao sve države Evropske Unije da izdaju e-ID svojim građanima. To bi im omogućilo da autentifikuju svoj identitet za online usluge kao što su klađenje i kockanje.
Jovana Klisić je dodala:
„Na međunarodnom planu postoji jasan pomak ka smanjenju gotovinskih transakcija u korist elektronskih plaćanja, što zagovaraju tela kao što su Moneival i FATF (Radna grupa za finansijsku akciju).”
„Globalna finansijska zajednica prihvata digitalna rešenja zbog njihove transparentnosti i efikasnosti. Potez Crne Gore, dakle, ne samo da je izoluje od prakse EU, već i od pravca globalne finansijske zajednice.”
Podsetimo se, Evropska komisija je 2021. godine pozvala Crnu Goru da pojača svoje napore u borbi protiv pranja novca. Ova promena kursa udaljavanja od online plaćanja mogla bi dovesti do toga da se zemlja svrsta u kategoriju zemalja sa većim rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma.
Odredbe su takođe u suprotnosti sa pozivom Evropskog bankarskog organa (EBA) da svaki građanin EU, kao i oni u zemljama koje žele da se pridruže EU, imaju pristup uslugama online bankarstva. Klisić kaže da su izmene i dopune člana 68f u suprotnosti sa „stavom Evropske Unije o modernoj finansijskoj inkluzivnosti“.
“Gledajući unapred, ovu krizu vidimo kao priliku da se finansijska praksa Crne Gore uskladi sa standardima EU“, dodalao je Klisić.
„Radi se o više od pukog ispravljanja jednog zakona. Radi se o tome da se osigura da finansijski i regulatorni okviri Crne Gore budu korisni za fer i konkurentnu industriju.”